Novoj godini se svi raduju. Poslednji će se s 2017. pozdraviti stanovnici ostrva u Južnom Pacifiku, a nova, 2018. godina, će, naravno, prvo stići na Novi Zeland, zatim na Maršalska ostrva i u Australiju. Više od sedam milijardi ljudi sa najlepšim željama 10 sekundi pred 1. januar počeće odbrojavanjem da ispraća staru i uputi dobrodošlicu novoj godini

Milioni ljudi u metropolama i velikim gradovima širom sveta, poput Moskve, Rima, Pariza, Lisabona, Istanbula, Madrida, Barselone, Dubaija, Praga, Atine… dočekaće Novu 2018. godinu, uz spektakularne vatromete na trgovima. Naravno, da bi se “najluđoj noći” dodalo malo magičnih moći tu su verovanja i običaji koji dolaze iz različitih zemalja.

Doček Nove godine je najstariji od svih praznika, a prvi put je obeležen u drevnom Vavilonu, pre oko 4.000 godina. Od tada su se mnogi običaji promenili i ljudi širom sveta je slave na drugačije načine. Prema antičkim autorima, proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, i tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari i načini računanja vremena, pa i dan kada se dočekuje. Gregorijanski kalendar danas se iz praktičnih razloga koristi u gotovo celom svetu.

Ponudu aranžmana u okviru kojih možete posetiti neke od prelepih destinacija iz naše ponude, možete pogledati na https://www.portotravel.rs//nova-godina/ ili jednostavno pozvati Porto Travel i rado ćemo Vam preporučiti neko lepo Novogodišnje mesto za 2018. godinu!

Španija

Ko poželi da Novu godinu dočeka u Španiji, u Madridu ili u Barseloni, trebalo bi da zna da u ovoj zemlji u ponoć valja pojesti 12 zrna grožđa, kako bi, prema verovanju njenih žitelja, predstojeća godina bila puna blagostanja. Dakle, po jedno zrno za svaki otkucaj sata.

Turska

Jedno od najupečatljivijih novogodišnjih iskustava može biti doček Nove godine na Bosforu i u Istanbulu. Ovakav doček razlikuje se od svega viđenog u Evropi, naročito po običajima koji ne uključuju grandiozne proslave na trgovima, već spontana masovna okupljanja, pesmu i igru, uz nezaobilazno bacanje petardi u velikim količinama. Doček u Istanbulu često daje prizore veličanstvenih vatrometa iznad Bosfora, ali i mogućnosti da se Nova godina dočeka uz trbušni ples ili gala večeru na brodu koji plovi na granici Evrope i Azije. O gastronomskim užicima je nepotrebno pisati jer – Nova godina u Istanbulu jeste “najukusnija Nova godina”.

Francuska

Ako imate sreće da se za najluđu noć zateknete u Parizu, Grad svetlosti ponudiće vam bezbroj mogućnosti za dobar provod. Pariz je jedno od najuzbudljivijih i najlepših mesta za doček, bilo da volite klubove, romantične večere ili jednostavno čašu šampanjca u najužem krugu prijatelja. Francuzi doček zovu “La Saint-Sylvestre”, jedni drugima žele “Bonne Annees” (dobru godinu) i razmenjuju poljupce (u svaki obraz). Šampanjac ili penušavo belo vino je obavezno piće za novogodišnju noć. Tu su i Vin chaud (kuvano vino) i sajder. Uobičajena poslastica su papillottes – čokolade ili bombone koje pucaju poput petarde kada se otvore iz omota. Jelisejska polja (Champs-Elysees) su centar dešavanja. Okupljanje počinje oko 21.00h. Gde god da se stacionirate, imaćete predivan pogled na Ajfelov toranj koji se pretvara u pravu igru svetlosti u ponoć.

Italija

Širom Italije, pa i u Rimu, 31. decembra se obeležava praznik San Silvestra i tog dana se održava veliki broj festivala i koncerata zabavne i klasične muzike. Međutim, na ulične zabave se ide tek nakon ručka, u krugu porodice ili prijatelja. Po starom običaju na prazničnoj trpezi obavezno mora da se nađe sočivo, koje, po verovanju, donosi više novca i sreće u predstojećoj godini. Tek u kasnim poslepodnevnim satima ljudi počinju da se okupljaju na trgovima. Kako se ponoć bliži svi se polako premeštaju na Piazza del Popolo, gde uz odbrojavanje i vatromet ispraćaju staru godinu. Tradicionalno, ovom novogodišnjem slavlju prisustvuju ličnosti iz javnog i političkog života Italije. Dosta ljudi se okuplja i u Vatikanu, na Trgu svetog Petra i dočekuju Novu godinu uz obraćanje i blagoslov pape Franje.

Izaberite koji vam se grad ili običaj najviše sviđa i prepustite se uživanjima, mirisima i ukusima koji su drugačiji u svakoj od predstavljenih destinacija.

Ipak, koji god grad, trg ili ulicu za doček Nove 2018. odaberete, verujemo da će to biti baš u skladu sa Vašim željama i da će označiti početak jedne turističke priče o kojoj ćete dugo govoriti.

Želimo Vam srećan put, Vaš Porto Travel!

Nekadašnja prestonica Rusije, Sankt Petersburg osvojio je prestižnu nagradu „Najbolja evropska destinacija 2017 godine“ koju dodeljuje „World travel awords“ (WTA), a do sada je već osvojio dve WTA nagrade – „Najbolja turistička destinacija Evrope 2015“ i „Lider kulturno istorijskih destinacija u svetu 2016“.

U Sankt Petersburgu, gradu koji očigledno ima visoku ocenu u gostoprimstvu možete boraviti sa agencijom Porto Travel.  Destinacija, koju nazivaju i „Venecija severa“ zbog brojih kanala i 42 ostrva, fascinira posetioce arhitekturom i duhom carske Rusije i jedan je od najromantičnijih gradova na svetu. U njemu se nalazi jedan od najvećih muzeja na svetu – Ermitaž.

Drugi po veličini grad u Rusiji, poznat je i pod imenom Lenjingrad. U jednom istorijskom trenutku je bio ruska prestonica umesto Moskve. Za Sankt Peterburg kažu da je Severna prestonica.

Sankt Peterburg se nalazi na severozapadu Rusije, prema izlazu na Baltičko more i Finski zaliv. Glavna reka na čijem ušću leži grad je Neva. Kako se grad nalazi na dva do četiri metra nadmorske visine, često ima problem sa visokim vodostajem. Granitne stene čuvaju grad od nadiruće vode i poplave. Sank Peterburg leži na istoj geografskoj širini kao Oslo i Stokholm.

Sankt Peterburg spada u hladne i vlažne gradove. U njemu preovladava vlažna kontinentalna klima. Leta su kratka i prohladna, a zime su duge, snežne i ledene.

Reka Neva je u periodu od novembra/decembra do aprila zaleđena. Sankt Peterburg je oblačan grad, ali njegova arhitektura je takva da ne dozvoljava sivilu i depresiji da zavladaju.

Jun i jul mesec su u znaku Belih noći.

Sankt Peterburg je od Beograda auto-putem udaljen 2.437 kilometara, a vazdušnom linijom 1.810 kilometara. Od Moskve ga udaljava 713 kilometara. Ove godine je AirSerbia uvela, jedanput nedeljno, direktan let za Sankt Peterburg koji traje dva sata i četrdeset minuta. Cena povratne karte iznosi 345 evra.

Karte su jeftinije ukoliko putujete nekom drugom kompanijom (npr. Aeroflot) i sa presedanjem. Međunarodni aerodrom Sankt Peterburga se zove Pulkovo i spada u pet najvećih ruskih aerodroma. Poseduje dva terminala – jedan za domaće letove, i jedan za internacionalne.

Iz Beograda je uveden i voz na relaciji Beograd-Moskva. A kako iz Moskve stalno idu vozovi za Sankt Peterburg, možete iskombinovati put tako da posetite dva velika carska grada.

Sankt Peterburg ima vremensku razliku od +2 u odnosu na Srbiju. Zvanična valuta je rublja.

Top 10 mesta koje treba posetiti u Sankt Peterburgu

Znamenitosti carskog Sankt Peterburga

U želji da obezbedi i osigura izlazak Rusije na Baltičko more, car Petar Veliki je u periodu između 1701. i 1703. godine osnovao grad Sankt Peterburg. Petar Veliki je bio veoma obrazovan i učen čovek koji je za izgradnju svoje nove prestonice pozvao poznate evropske arhitekte i umetnike u pomoć.

Sankt Peterburg je u dva navrata bio prestonica Rusije – 1713-1728 i 1732-1918. Vlada je odlučila da preseli prestonicu Rusije u Moskvu 1918. godine. Grad je dobio ime prema svecu cara Petra – Simonu Petru. Sank Peterburg je 1914. godine promenjen u Petrograd, a 1924. godine u Lenjingrad. Sankt Peterburg je rekom Nevom podeljen na ostrva koja spajaju mnogobrojni mostovi i kanali.

1. Muzej Ermitaž

Muzej Ermitaž je najveći ruski muzej, ali je takođe jedan od najvećih na svetu. Ermitaž svake godine poseti oko 5 miliona turista. Sam muzej je kompleks koji se sastoji od šest zgrada i sedmi je teatar. Muzej sadrži oko 3 miliona istorijskih artefakata i umetničkih predmeta, od kamenog doba pa sve do današnjeg. Muzej je zvanično otvoren prvi put 1852. godine. Prva izložba se sastojala od umetničkih predmeta ruske carice Katarine Velike II. Najstarija i prvo izgrađena zgrada je dvorac Menšikovski u duhu baroka. Dr. Menšikovski je bio prvi gradonačelnik Sankt Peterburga. Ovde je stalna izložbena postavka u znaku ruske umetnosti prve trećine 18. veka.

Zgrada Glavnog zdanja štaba je neoklasicistička zgrada nastala nekoliko godina nakon pobede Rusa nad Napoleonom. Nakon poslednje restauracije zgrade, ovde su smeštene slike i skulpture evropskih i holandskih umetnika impresionizma i postimpresionizma, uključujući Pikasa i Matisa. U staroj zgradi Ermitaža su smeštena dela italijanske renesanse. Mala zgrada Ermitaža predstavlja kombinaciju neoklasicizma i baroka. Tu su izložena dela evropskih umetnika sa zapada. Turistima najupečatljivije izgleda nova zgrada Ermitaža koja predstavlja kombinaciju klasicizma, baroka i renesanse. Ovde su izloženi stari arheološki artefakti.

U muzeju Ermitaž se možete upoznati i sa kulturološkim razvojem Japana, Kine, Indije, ali i sa starim civilizacijama poput Egipta i Starih Grka. Deca, penzioneri i studenti ne plaćaju ulaznicu, dok se za sve ostale cena kreće između 300 i 600 rubalja (između 5 i 9 evra), u zavisnosti koliko planirate izložbi da posetite. Muzej ne radi ponedeljkom. U ovom muzeju se nalaze svete mošti Aleksandra Nevskog, kome je posvećen hram koji se nalazi na Dorćolu.

2. Zimski dvorac

Zimski dvorac pripada kompleksu muzeja Ermitaž od 1922. godine. Bio je zvanična rezidencija ruskih careva tokom 18, 19. i početkom 20. veka. Dvorac je sagrađen u duhu rokokoa i broji preko 1.000 spavaćih soba. U Zimskom dvorcu su izloženi antikviteti s područja Evroazije i Dalekog Istoka, ali se takođe nalaze slike i skulpture poznatih evropskih i azijskih umetnika.

Najposećenija prostorija Ermitaža se nalazi na prvom spratu, u pitanju je ogromna soba za doček gostiju. Do nje se dolazi čuvenim Jordanovim stepenicama. Sva ekstravagancija dinastije Romanov se ogleda u toj sobi.

3. Petropavlovska tvrđava

Petropavlovska tvrđava je okružena rekom Nevom i danas predstavlja jedno od najprepoznatljivijih simbola Sankt Peterburga. Nalazi se pod UNESCO-vom zaštitom. Sagrađena početkom 18. veka, Petropavlovska tvrđava nikada nije odigrala zaštitničku i odbrambenu ulogu zbog koje je i nastala. Tvrđava je imala više drugih funkcija – vojni garnizon, grobnica za ruske careve, zatvor za političke zarobljenike. Neki od nama poznatih političkih zarobljenika su Dostojevski, Bakunjin i Tito.

Petropavlovska katedrala je najstarija crkva u Sankt Peterburgu, i druga po veličini zgrada u gradu (posle televizijskog tornja). Zvonik na katedrali je visok 123,2 metara. Katedrala je ujedno i grobnica svih ruskih careva od Petra Velikog do Aleksandra III Aleksandroviča. Od tradicionalne pravoslavne crkve, kako je izgradnja sve više uzimala maha, zgrada je izrasla u barokni hram.

U okviru tvrđave se nalazi šest manjih muzeja – posvećen istoriji Petropavlovske tvrđave, posvećen istoriji zatvora i zarobljenika, posvećen gradskom životu Sankt Peterburga od nastanka grada do 1918. godine, posvećen istoriji zvonika i katedrale, posvećen ruskoj kosmonautskoj tehnologiji i posvećen istoriji štamparija u Sankt Peterburgu. Tvrđava je otvorena za posete svakoga dana od šest ujutru do deset uveče. Ulaznica za posetu katedrali iznosi 350 rubalja (nepunih 6 evra).

4. Petrov dvorac (Peterhof)

Park i dvorci kompleksa Peterhof se nalaze na 20 kilometara udaljenosti od Sankt Peterburga i pod zaštitom su UNESCO-a. Peterhof je proglašen muzejom 1918. godine, a sve do tada je bio u funkciji letnje carske rezidencije. Glavni dvorac je stradao tokom II svetskog rata i na njegovoj restauraciji se radi i dan danas.

Peterhof je poznat pod nazivom „Ruski Versaj“ kao i pod imenom „Ruska prestonica velelepnih fontana“. Najveća fontana na svetu se nalazi ovde – Velika kaskada. Najlepša je fontana Samson i lav. Fontane su uključene od maja do oktobra meseca.

5. Hram Hristovog Vaskrsenja

Najznačajnija ruska pravoslavna crkva je poznata i pod nazivom „Crkva prolivene hristove krvi“. Hram je sagrađen na mestu gde je ubijen ruski car Aleksandar II krajem 19. veka. Hram vizuelno podseća na Hram Vasilija Blaženog u Moskvi. Na restauraciji hrama se radilo preko 30 godina. Za vreme vladavine boljševika, hram je bio opljačkan. Za vreme II svetskog rata hram je služio kao skladište hrane, a nakon opsade Sankt Peterburga je imao funkciju magacina za povrće.

Danas je muzej.

6. Katedrala Sv. Isaka

Katedrala Sv. Isaka je prvobitno izgrađena u želji da bude najveća katedrala ne samo u Sankt Peterburgu, već u čitavoj Rusiji. Jedno vreme je i bila najveća ruska verska građevina, dok nije sagrađena Crkva Hrista Spasitelja u Moskvi. Katedrala je građena u periodu između 1818. i 1858. godine od strane francuskog arhitekte. Preko 40 vrsti materijala je korišćeno za izgradnju katedrale. Katedrala je urađena u duhu neoklasicizma.

Od 1931. godine katedrala ima funkciju muzeja. Oko 14.000 ljudi može stati u glavnom holu katedrale. Za posetu katedrale treba izdvojiti simboličnih 250 rubalja (3 evra). Leti je katedrala otvorena i za noćne posete, ulaznica košta 450 rubalja (6 evra).

7. Ulica Nevski prospekt (bulevar Neve)

Najpoznatija, ujedno i glavna ulica u Sankt Peterburgu je Nevski prospekt. Ulica je dobila naziv prema nacionalnom heroju i ruskom pravoslavnom svecu iz 13. veka Aleksandru Nevskom. Larva Aleksandra Nevskog se nalazi u pomenutoj ulici Nevskog, dok se njegovi posmrtni ostaci nalaze u srebrnom sarkofagu izloženom u muzeju Ermitaž. Kasnije je u jednom trenutku ulica bila poznata i pod imenom „Ulica proleterijata“. Nakon Oktobarske revolucije zvana je imenom „Avenija 25. oktobra“.

Prvobitna namena ulice je bila da se poveže sa gradovima Moskvom i Novgorodom, ali je vremenom postala ulica načičkana zgradama, skupim prodavnicama, restoranima. Vremenom je postala srce Sankt Peterburga. U Nevskom prospektu se nalazi hram Kazanski, ortodoksna ruska pravoslavna crkva posvećena Bogorodici Kazanjski.

U ulici se nalazi i druga po veličini nacionalna biblioteka u Rusiji.

Šetajući Nevskim prospektom se stiže do centralnog gradskog trga – Palata na kojem se nalazi spomenik Aleksandra I. Spomenik je posvećen pobedi Rusa nad Francuzima i vojskovođom Bonapartom. Visok je skoro 50 metara i spada u najviše svetske spomenike posvećene vladarima. Sva veća i svečana dešavanja se u Sankt Peterburgu dešavaju u ulici Nevski prospekt. Ona je postala i epicentar dobrog noćnog provoda. Ovde se nalaze najbolji i najluksuzniji hoteli u Sankt Peterburgu.

8. Nacionalni ruski muzej

Najveći muzej ruske umetnosti se nalazi u starom delu Sankt Peterburga. Nacionalni ruski muzej je ujedno i prvi muzej posvećen ruskoj umetnosti, otvoren za javnost 1895. godine od strane cara Aleksandra III Romanova. Danas, u okviru muzeja se nalazi oko 400.000 izložbi koje pokrivaju sve periode i stilove ruske umetnosti – od 10. d0 20. veka.

Kompleks muzeja zauzima preko 30 hektara zemljišta i čine ga četiri monumentalne građevine iz 18. i 19. veka. Muzeju pripadaju i carska dvorišta i bašte, leti otvorene za posete. Za posetu glavne zgrade Mihajlovski treba izdvojiti 450 rubalja (7 evra), a za posetu preostale tri zgrade 300 rubalja (5 evra).

9. Marijinski teatar

Ako je neki narod vremenom postao simbol baleta i opere, onda je to ruski. Marijinski teatar je fascinantna baletska i operska kuća, čiji počeci rada se vezuju za davnu 1783. godinu. Zvanično je teatar otvoren i proglašen carskom baletskom kućom 1860. godine.

San svih svetskih operskih pevača, balerina i baletana je da jednoga dana nastupaju sa svojom trupom u Marijanskom teatru.

10. Dvorac Moika

Dvorac Moika ili dvorac aristokratske porodice Jusupov se nalazi u blizini Marijinskog teatra. Dvorac je pre nacionalizacije bio bogat sa oko 40.000 umetničkih dela, među njima su bile i slike Rembrandta. Danas se nalaze u Ermitažu. Dvorac Moika je poznat i zanimljiv turistima zbog kontroverznog mistika Raspućina. Feliks Jusupov je 1916. godine u dvorcu ubio Raspućina zbog toga što je smatrao da kalja ugled monarhije i aristokratskog ruskog društva.

Za Sankt Peterburg se vezuju velika imena ruske i svetske književnosti – Lav Tolstoj, Aleksandar Puškin, Vladimir Nabokov i Fjodor Dostojevski. Zanimljivosti o Sankt Peterburgu. Sankt Peterburg je bio poplavljen 288 puta. Grad je povezan mostovima kojih ima 600. Grad broji preko 70 zvaničnih pozorišnih kuća i 300 muzeja koji rade svakoga dana 365 dana u godini. Kao u Srbiji. Oko 20 internacionalnih umetničkih festivala i 80 pozorišnih i muzičkih festivala se odvija svake godine u Sankt Peterburgu.

Nije Moskva gastronomski centar Rusije, već Sankt Peterburg. Samo u Sankt Peterburgu možete probati dva specijaliteta – puški (pyshki) i koruška (korushka). Puški su ruske krofne, a koruška je specijalna vrsta ribe. Slatke krofne je najbolje probati u ulici Boljšaja (Bolshaya Konyushennaya). Metro Sankt Peterburga je najdublje iskopana železnica na svetu. Na pojedinim mestima ide ispod zemlje 70 i 80 metara. Sankt Peterburg se takođe smatra svetskom prestonicom tramvaja. Oko 15 gradova na svetu se zove Sankt Peterburg, ali jedan je ruski.

Nevski prospekt je ulica dugačka 5 kilometara i svakoga dana njome prođe oko 2 miliona ljudi. Ova ulica je za nekoliko stepeni toplija od drugih delova grada. O Sankt Peterburgu je ispevano najviše pesama, više nego o Moskvi.

Sankt Peterburg je carski grad, otvoren za posete tokom čitave godine. Uverite se kako je nekada živelo rusko plemstvo i udahnite ovaj grad, jer ćete nakon boravka u njemu biti bogatiji plemenitiji.

Srećan put, Porto Travel!